U jednom malom mjestu nalazio se samostan časnih sestara neposredno uz vojarnu. Mladi vojnici su često dolazili do žičane ograde koja ih je dijelila i mokriti uz ogradu što je dovodilo do podosta uzbuđenja kod mladih časnih sestara koje su to gledale.
Kad je to saznala časna majka, odmah je pohitala kod komandanta vojarne pa mu saopćila kakova se nevolja dešava i rekla da se tu mora nešto učiniti jer takove stvari se
više ne smiju dešavati.
Komandant vojarne ju je sa puno razumijevanja poslušao, a onda je odmahnuo rukom rekavši da bi ju umirio:
– Ah, časna majko, to je sitnica. Taj problem ćemo još danas riješiti.
– Štooo – reče časna majka uzbuđeno – sitnica kažete! Možda je to za vas sitnica gospodine pukovniče, ali oprostiti ćete… bude tu i komada od dvadeset do dvadeset i pet centimetara !
Постави коментар