Udarilo me auto na pješačkom prelazu. Od siline udarca o beton slomio sam vilicu, a sam udar auta mi je slomio dva rebra.
Vozač se toliko uplašio i potresao da je sjeo pored mene na asfalt, zagrlio me i počeo da plače. Nije htio da me pusti ni kada je hitna došla, sa mnom je otišao u bolnicu i presjedio cijele noći kraj mog kreveta zajedno sa mojima.
Ćale je hteo da ga tužimo, ali ja nisam pristao. Čovjek je žurio tog dana jer ima bolesnu kćerku i od kuće su ga zvali da hitno dođe, vidi se da je namučena i dobra duša i sve sam mu oprostio. Ponekad sa njegovim sinom izađem na piće, odem kod njih na ručak i ne pamtim da sam ikada upoznao toliko prijatne i blage ljude.
Постави коментар