Moja sestra je imala 20 godina kada se udala za čovjeka koji je imao skoro 40 godina i koji ju je oženio samo zbog izgleda i statusa koji ima, bogat je i samo zbog toga je moja sestra otišla za njega. Dobili su dijete, ali su imali nesretan brak bez ljubavi, emocija, bez ičega lijepog. Ona je htjela da ga ostavi, a on joj je postavio ultimatum da razvod može dobiti, ali sina neće, tačnije rekao joj je da će njihovog sina čim bude mogao poslati u internat u Ameriku i da ga nikada u životu neće više da vidi.
Morala je da bira da li ce da ostane u nesretnom braku do kraja života ili da ide za svojom srećom, srećom koja nikada neće biti potpuna. Ona je odlučila da ga i pored svega napusti, jednostavno se nadala da će na neki način ipak dobiti sina, ali njegov uticaj, poznanstva i novac… jednostavno nije imala nikakve šanse. Skoro će dvije godine kako nije sina vidjela, i možete samo zamisliti u kakvom je stanju. Ne mogu da shvatim kako neko može biti tiliko zao i pokvaren i da zbog svojih frustracija zabrani da se majka i dijete viđaju, jer koliko god mojoj sestri fali njen sin, tom njenom sinu mnogo više fali moja sestra, majka.
Постави коментар