Ja sam mnogo pila, non stop, jer mi je to bio jedini nacin da se opustim jer sam jako povucena i pratio me strah i panika gde god da odem. Za jednu ženu, devojku, majku… vrlo ružna navika. Mislila sam da nikad ne bih mogla da prestanem da pijem. Godinama živela u strahu, a taj strah suzbijala
čašicom. Onda sam pocela terapiju da se resim te povucenosti, pocela da pijem lekove, MNOGO LEKOVA tako da alkohol nije dolazio u obzir, ali par puta sam se u takvom stanju napila i verujte da sam bila na granici života i smrti. Već 3 meseca ne pijem ništa, ni alkohol ni tablete. Sad mi je mnogo bolje, možda nisam opuštena u društvu, ali zato više ne pravim budalu od sebe, ne spavam po
parkovskim klupama, ne dozvoljavam da me kreše kome god se digne i sa 32 godine konačno se mogu nadati da će neko da me oženi, da ću nekome biti dobra žena, snaja, majka!
Nema komentara :
Постави коментар