Jednom kad sam bila mala, otac me je zaključao u sobu. Inače je to radio kad više izgubio živce. Prvo bi me izudarao i onda bi se ja krivila i vrištala satima, kad nije to mogao slušat zaključao bi me u sobu. (tukao me vojničkim kajišem) Uglavnom taj dan se ponovilo isto sve i ja sam završila zaključana u sobi. Nakon sati i sati revanja osjetila sam da moram obaviti nuždu.
Derala sam se na vrata da moram u WC, al niko nije htjeo ni čuti. Smislila sam način. Uzela sam deku s kreveta izvršila i veliku i malu nuždu i taj zamotuljak izbacila kroz prozor pravo u komšijin balkon. Nakon nekoliko dana komšija koji je bio tatin dobar prijatelj došao je kod nas.
Objasnio je kako nije par dana bio u stanu i kad se vratio imao je šta vidjeti na balkonu. Te je pitao tatu znamo li mi išta o tome. Naravno ja sam bila tu i objasnila lijepo čovjeku šta se desilo i da sam stvarno morala, čak sam i pustila lažne suze. :,( Od tada nisam nikada više zaključana u sobu.
Izvor: ispovesti.com
Постави коментар