Danas sam otišla sa kolegom na ručak. Opušteno stojim na kiši pred ulazom restorana i pričam nešto dok me jadan nije prekinuo sa jednim izvoli . Tek sam onda skontala da mi je on otvorio vrata i čeka da prva uđem. Skroz sam se zbunila.
Godinama mi se već nije tako nešto desilo, ni dečko nit iko od prijatelja se ne odnosi prema meni sa takvim poštovanjem. Nekad već i sama zaboravim da sam žensko.
Постави коментар