Družim se sa osobom koja boluje od Downovog sindroma. Stalno mu dajem neke kao “obaveze” da mi pomaže i koje su vezane za moj posao iako za to nema nikakve stvarne potrebe. Odgovorniji je od većine ljudi koje poznajem i sve uradi besprekorno.
Kada primim platu, svaki mjesec odvojim za njega jedan mali dio i to je njegova “plata” što “radi kod mene”. On je tada jako ponosan i tog momenta najsretniji čovjek na svijetu. Moja najveća nagrada je kada vidim njegovu sreću i zadovoljstvo.
Ispovesti.com
Постави коментар