Družile smo se više od decenije, u dušu se znale. Skoro isto toliko sam u vezi i uvek se trudila da ne škodim našem prijateljstvu dok je ona, iako prelepa i pametna i draga, uvek bila sama zahvaljujući visokim kriterijima. Gledala sam njene suze, trpila njene hirove i napade, terala mog momka da se na Valentinovo sa njom družimo. Na kraju joj i nadjem momka, kao da ga ona kovala, savršen ali kao zahvalu izgubim prijateljicu.
Iz čista mira me odjebala uz izgovor da sam ja na nju i njenu savršenu vezu ljubomorna i da ona ne želi takve ljude u svom životu. Prošle su skoro 2god od tad, neki dan sam saznala da ju je ostavio, duša me boli. Razmišljam da joj odem na vrata i čvrsto je zagrlim, znam nije zaslužila.
Постави коментар