Momak i ja stanujemo u maloj zgradi u gornjem delu Cvijićeve ulice u Beogradu, zbog faxa. Jedino mi i još jedna devojka i njena majka nismo penzioneri. Mislili smo u početku da će nam biti smor, da će nam stalno nešto gunđati i prigovarati, jer im sve smeta.
Međutim, to su toliko divni i cool ljudi, da smo oduševljeni. Imaju razumevanja i za ponekad glasnu muziku i smeh, dosta društva do kasno u noć… Ništa nam ne prigovaraju, kažu mladi smo, tako i treba da živimo.
Zato im momak i ja sve pomažemo, idemo da plaćamo račune, u prodavnicu, vozimo na pijac i kod lekara, zimi čistimo sneg…ma sve što treba. Živimo ovde godinama kao kod svojih i ne bi menjali ovaj stan i ovaj komšiluk ni za vilu na Dedinju. Živeli oni nama 100 godina!!
Постави коментар