Kako znam za sebe druga djeca su me zezala, da ne znam ko mi je otac, da sam kopile, da mi je mama jeftina drolja… Svaki puta bih plačući otišao kući, a moja mama bi ih psovala, govorila kako lažu, da su zlobni i tako to. Do svoje 14 godine sam mislio da me druga djeca mrze, da su zlobni i da sve izmišljaju i lažu. TAJ DAN SAM SE RANIJE VRATIO IZ ŠKOLE!
Ušao sam u naš mali stančić i odma na hodniku čuo uzdisaje i jecanja… prepoznao sam glas moje mame, prišao sam vratima sobe koja su bila poluotvorena i šokirao se kada sam vidio da se moja mama ševi sa svojim polubratom. Toliko su bili u zanosu da ih ni moje prisustvo nije omelo, već mi je uz jecaje rekla ZATVARAJ TA VRATA, i nastavila da mu govori razne vulgarne riječi.
Od tada nisam ista osoba, pao sam na neki način u depresiju, ne izlazim sa drugovima, jer me bukvalno stid i sram. Zatvaram se u sebe, najgore mi je jer sam počeo sumnjati da sam ustvari sin čovjeka kojeg cijeli svoj život nazivam ujakom, sin maminog polubrata, GROZNO! Ako se ispostavi da je to istina, a skupljam novac za DNK analizu, ubiti ću se, jer tu sramotu ne bih mogao podnijeti.
1 коментара:
NEMOJ DA SE UBIJES, ti nisi ni za sta kriv.
ReplySvakako uradi DNK da budes siguran u svoje poreklo, a onda se obrati Centru za socijalni rad da ti nadju smestaj u nekom Domu za nezbrinutu decu (po mogucstvu van mesta u kojem si sad). Trudi se da zavrsis skolu i osamostalis se, a prekini sve kontakte sa majkom i ujakom. Kad zavrsis skolu, gledaj da odesa sto dalje od mesta rodjenja, kako bi lakse preboleo rane koje ti je majka nanela.
Ponavljam, NEMOJ DA SE UBIJES, jer nemas na to pravo, nisi sam sebi zivot dao.Bog je tako hteo da se rodis i moras stojicki nositi teret zivota. Ako neko treba da se ubije, to je tvoja majka, jer njena dusa svakako pripada djavolu.
Постави коментар