Živim sa ženom koja ima propali brak i dijete iza sebe.
Volim i nju i dijete jer su prekrasni i život mi ima smisla otkad su mi ušetali u život prije 5 godina.
Nekidan sam pričao na telefon s bratom koji mi je toliko digao živac da sam ga urlajući pošlao u pm (opravdano!).
Ona je bila u hodniku i čula moje urlanje.
Kada sam se okrenio prema njoj, ona je stalaja skamenjena od straha zbog mog urlanja.
Nikad nisam digao ruku na nikog, a pogotovo na ženu i ona me toliko poznaje da zna da joj nikad ne bi naudio.
Tek sam tada shvatio koliko se ona boji vikanja i batina.
Ali mi je kroz glavu prošlo i da mi nije puno toga ispričala vezano za svoj propali brak.
Tko zna šta su njih dvoje sve preživjeli.
I sad mi dođe muka kad znam da dijete svaki drugi vikend ide tom kvazi ocu, luđaku i sadistu jer mora po zakonu.
Jest da su susreti pod nadzorom centra, ali me to svejedno grize.
Nešto bi napravio, a ne znam šta i kako.
Izvor: ispovesti.com
Постави коментар