Vraćam se ja sa trčanja, u trenerci i muškom duksu sa kapuljačom, da uđem u zgradu a vrata zaključana… ja u štekić (imamo jedan ključ), blentavci od cimera nisu ostavili ključ tu.
Obilazim besna oko zgrade, bacam kamenčiće u prozore, ni jedan se ne javlja… ja šta ću, otvoren jedan prozor, krenem da se penjem da ulazim tuda. Sve bi bilo u redu da ja nisam niska, pa pokušavala 15 min da dohvatim da se uvučem, i da me dva pandura nisu skinula sa prozora taman kad sam uspela do grudi da se zakačim (komšije mislile da sam provalnik)…
Evo panduri upravo odoše jer sam im na kraju kafu skuvala, a cimeri koji su obojica igrali igricu sa slušalicama se i dalje smeju i zovu me delikvent…
Постави коментар