Sekretarca sam u jednoj velikoj firmi, vlasnik mi je direktor, uvek sam volela kada ga poseti njegov drugar iz detinjstva, iako je on malo prost čovek, dernja se, direktora zove obelix , tako su ga zvali u detinjstvu, oni se ispričaju, popiju po koju i on ode, on je posle toga ceo dan srećan iako je zahtevan i strog, taj dan je uvek opušten…to me podseti da smo svi mi ljudi!
Постави коментар