Dugo sam se upoređivala sa vršnjacima i osećala bedno kad sam oko sebe videla samo one koji putuju ili odlaze na studije u inostranstvo ili se zapošljavaju u dobrim firmama ili se venčavaju... a
onda sam shvatila da zapravo i ne zavidim i ne želim da živim kao oni, samo želim i ja biti srećna kao oni. Neka neko letuje u Egiptu, ja ću na Tisu na roštiljanje s ekipom, jer je to baš fora, neka neko kupuje ajfon, ja ću da kupim novi aparat za kafu jer je meni jutarnja kafa s mamom nezamenjiva,
neka se neko zapošljava u banci, ja ću da radim u igraonici jer mene deca čine srećnom, neka druge budu s frajerima ko manekeni, ja ću da nađem nekog skromnog koji me neće varati. Nije važno biti kao drugi, važno je samo biti srećan na svoj način.
Постави коментар