Čak i u bezizlaznim situacijama, rešenje se vrlo lako može naći – sve zavisi od nas samih…
Odluči neki car, zbog nekakvog važnog položaja na dvoru, da testira svoje dvorjane. Okruže ga moćni i mudri ljudi i car im reče:
“Imam nedoumicu i zanima me ko mi od vas može pomoći da je rešim.” Potom ih odvede do ogromnih vrata i reče im: “Ovo su najveća i najteža vrata u mom carstvu, objasni car. Može li ih neko od vas otvoriti?”
Najveći deo prisutnih odmah poče odmahivati glavom u neverici. Manji deo koje su dvorjani smatrali mudracima, počeše zagledati vrata izbliza, dodirivati ih i premišljati, ali na kraju svi priznaše da ih ne umeju otvoriti.
Međutim, iz mase iskorači jedan dvorjanin, priđe vratima, poče ih zagledati, opipavati i gurati. Odjednom, povuče ih snažnim trzajem i vrata se otvoriše! Vrata su bila već odškrinuta, ali nisu bila zaključana. Za otvaranje već odškrinutih vrata bilo je potrebno samo samopouzdanje da se to uradi u prisustvu samog cara.
Car objavi: “Ti ćeš dobiti položaj na dvoru. Nisi se oslonio samo na ono što vidiš. Usudio si se da pokušaš ono što se u početku činilo nemogućim.”
Tako je i u našim životima: mnoga su vrata već odškrinuta, ali se mi pribojavamo da ih do kraja otvorimo.
Постави коментар