Odrastao sam bez oca…nije mu se ništa dogodilo, jednostavno nije želeo dete u momentu kada se to desilo pa tako nije bio zainteresovan za moje postojanje…majci je predao starateljstvo, plaćao alimentaciju i posećivao me dok sam još bio jako mali čega se praktično ni ne sećam i ubrzo se otselio u drugu državu…
Nije nam bilo teško u životu jer smo imali dovoljno novca, čak i više nego većina, ali emotivni deo je ostao nepopunjen u potpunosti…25 godina nije kročio u rodnu državu da bi se pre koju godinu ponovo vratio da se “penzioniše”…od ono malo što sam ga video nakon toga rekao mi je par vrlo lepih stvari…kako je ponosan na mene što sam ispao takav muškarac iako sam dosta toga u životu još od malena morao sam…
…zahvalio sam se za svaki njegov pokušaj izgradnje odnosa ali kad toliko vremena provedete bez nekoga, koja je onda svrha…danas mi se devojka porodila, dobili smo sina…ne planiram da pravim iste greške kao i moj otac, najviše od svega želim da budem tu za svoje dete.
Постави коментар