Danas mi se desilo nešto neverovatno! Po izlasku sa posla koleginica je zastala sa nekim dečkom, zazvonio joj je telefon i ja sam nastojala da se ljubazno pozdravim i predstavim. Pružila sam ruku i izgovorila svoje ima, a dečko mi se nasmejao i rekao “Znamo se, upoznali smo se na letovanju u Tivtu, sećaš se?” Zenemela sam, prepoznala sam ga! Bila sam klinka 14-15 godina, danima smo šetali pored vode, ja sam se zacopala, on je tada studirao, govorio je da sam previše mlada da bi bilo nečeg…
Od treme sam rekla da žurim i zbrisala. Danas sam saznala da se preselio u moj grad, otvorio svoju firmu bukvalno do zgrade u kojoj radim. On sada ima 36 a ja 25 godina. Pitam se kako me je prepoznao? Ne mogu da se otrgnem utisku da je to izgovorio kao da smo se juče sreli… a mislila sam da više neću videti te plave oči.
Постави коментар