Otišao ja sa devojkom u prodavnicu i nakupovali smo sve i svašta…Došao na kasu, a novčanik ostao
kući. Kasirka je provalila o čemu se radi, a inače me dobro poznaje, svako jutro kupujem hleb i cigare kod nje…Namignula mi je i prošaputala: “Daj ličnu.”
Ja joj dao i ona je provuče kroz terminal i kaže: “U redu je.” Nije htela da se obrukam. Kada sam se vratio da platim, imao sam želju da je izgrlim!
Još uvek postoje spontani, dobri i pošteni ljudi!
Постави коментар