Pre nekoliko dana napunila sam 59 godina. Inače, radim kao nastavnica u Osnovoj Školi već pune 34 godine. 80-ih sam bila najzgodnija nastavnica u školi, leti i zimi sam nosila miniće iznad kolena, učenici su masovno balavili za mnom, kao i njihove tate, tadašnji drug direktor, drugovi iz kolektiva… Prozvali su me prve noge jugoslovenske prosvete , i tako je taj nadimak godinama trajao i bio aktuelan dok je bila aktuelna i bivša nam država.
Dolazim ja ove godine na dan mog rođendana na zakazanu sednicu nastavničkog veća (bilo mi je čudno što se sednica održava u 6 popodne, al reko, ajd, ima verovatno neki razlog zašto je tako kasno), kad ja ulazim u zbornicu, mrak, pali se svetlo, 90% mojih sadašnjih kolega stoji sa tortom za srećan rođendan, montiran je projektor na kojem su išle moje slike iz 80-ih u minićima a u pozadini se čuje Bajina pesma Mini suknja! Posle je bila neviđena terevenka, šalili smo se, jeli, pili, ostali do 1 ujutru u školi. Najdivniji rođendan u poslednjih par godina definitivno!
Постави коментар