Moja žena kad dobije platu skoro sve potroši na sebe. Ja moram da obezbedim stanarinu, hranu i sve ostalo. Uzimam pare od zelenaša da bi nas prehranio i ona imala za alkohol i cigarete. Neću moći ovako dugo…
Moja najbolja prijateljica ima brata,koji mi je pre godinu dana poslao prvu poruku.Tako smo se upoznavali,dopisivali i vremenom zblizili. Sve je bilo savrseno,dok nisam saznala da je smrtno bolestan,bolesni su mu bubrezi.Ne sme da koristi elektroniku jer zraci,a to je jedini nacin da se cujemo jer zivimo daleko jedno od drugog.
Meni tesko pada bez njega,nedostaje mi,cesto zaplacem kad ga se setim,znam da ne sme da mi se javlja ali eto to je jace od mene.Odlucila sam da ga ostavim,znam da sam pogresila da mu je sad potrebna moja podrska vise nego ikad,ali svejedno nadam se da zna da sam uvek uz njega i da ga volim.Ne zelim da ispadnem sebicna da mislim samo na sebe,ali jednostavno ne mogu da izdrz taj tempo bez njega pokusavam da ga zavoravim ali ne ide.Nismo se culi vec duze vreme,nedostaje mi,zelela bih da popricam o svemu sa njim ali nemam kako,izgubila sam svaki kontakt da njim.Volela bih da nastavi dalje bez mene i da ce brzo da se oporavi.Jer to mi je sada jedina zelja.
Постави коментар