Prosle godine muž i ja putovali na more i na svaka 2 sata, on izađe iz kola da protegne noge ili da slika nešto.
Naravno izađem i ja da mu pravim društvo. Izlazi on iz kola peti put, hvatam se i ja bravu, kad on meni nekako tužno: ‘
Ljubavi, ostani bre u kolima, ne protežem se, niti slikam, hoću da se isprdim k’o čovek, a sramota me pred tobom
Постави коментар