Dok sam bila mala moji roditelji su imali 2 kredita. Teško smo se borili, i za užinu sam imala po 10 dinara dovoljno da kupim kiflu, nikad se žalila nisam. Imala sam jednu pravu prijateljicu sa kojom sam sve delila. Ja njoj dam pola moje kifle, ona meni pola sokića ili čokoladice i tako uvek.
Davala mi je svoju garderobu i uvek bila uz mene. Završila sam dobru školu, zaposlila se u Nemačkoj.
Prvo sam otplatila sve dugove mojih roditelja, i obećala sebi da ću pomoći i drugarici koja je u teškoj krizi. Došla sam u Srbiju posle 2 godine, ona me je čekala u suzama…
Plakale smo kao mala deca, volim je najviše i nikad neću zaboraviti da je ona jedina uvek bila uz mene kad me drugi nisu hteli ni pogledati!
Постави коментар