Bio sam jako nervozan, zamišljen, vozeći automobil sam samo čuo treeees. O ne, udario sam devojku na pešačkom prelazu. Nakon godinu ipo dana, suđenje. Ja na jednoj strani, ona na drugoj.
Nisam smeo da je pogledam. Bilo mi je jako žao i nekoliko puta sam to javno izrazio. To nije nešto menjalo situaciju. Kada se sve završilo, od njenog advokata sam zatražio broj telefona devojka i pozvao je da se izvinim po ko zna koji put. Ona je rekla u redu i da pazim kako vozim. Pitao sam je da li bi htela da razgovaramo i posle 2-3 dana smo se našli u jednom lokalu.
Jako neobična situacija. Hteo sam u zemlju da propadnem i pitao sam se zašto mi je to trebalo. Razišli smo se držeći se za ruke. Sada mi je devojka koju jako volim. Često kaže da ju je ova ljubav umalo ubila
Постави коментар