Moj problem je što se trudim da vidim dobro u ljudima i cimam se kako oni nikad ne bi za mene. Pre godinu dana platila sam dečku i njegovom bratu praktično sve kad su došli u moj grad, kuvala im…da bi me on prevario. Sad drugu pomažem oko prijemnog, ništa ne uči nego čeka da mu pravim beleške, odlaže i sad mi je izgubio zbirku.
Drugaricu sam čekala na +38° sa zadacima iz knjiga i mojim objašnjenjima da bolje ukapira, nije se pojavila. Bivšem sam bila jatak kad po*izdi od faksa ili njegovi ga iznerviraju, i sad mi se obraća kad ima problem iako sam mu rekla da neću da pričamo… Koleginice me stalno cimaju za sve. Od danas postajem đubre, egoista i briga me, uvek sam bila čovek i da se nerviram zbog onih koji to nisu, nikad više!!!
Постави коментар